СРЕЋА
Ко зна колико пута
ћемо бити срећни!
Онако опкољени планинама
не добијајући одговор ни од кога
у погледу тог стања Опсаде још од рођења
мерисмо димензије долина
које бејаху тесне као наше страсти
у нади да садрже будућност
која је далеко Полазиште
познајући веома добро
саблазни које се збише у преображајима Постања
као да хоће да каже да ће увек бити тешко
да постоји будућност. . .
бацио нас је међу планине.
Пошто је Магла на планинама лежала
на начин класичан и божански. . .
на начин дакле дословно величанственији
од настраног присуства траве
веровасмо да напамет зна
унутрашњи садржај планина.
Касније призвасмо и Снове. . .
бејаху спремне и прогнозе
о остварењу блиставог развоја
с великом вероватноћом да има библијски срећан исход
померање наше Будућности.
Да ли је јасно или није шта желимо рећи? . . .
Бејасмо у стању узбуне за Будућност. . .
Морадосмо апсолутно одвојити Будућност. . .
која миришући на Авељеву тајанствену страст
попут неке лепе жене
ко зна у чијем наручју хтеде да се преда.
А шта се стварно деси. . .
Супротно нашим очекивањима
необичан догађај се зби! . . .
Магла нам однесе ветар
да је спаси од опсаде
коју поставише звезде.
Снове нам украде Смртни час
са своје стране
опседнут вековима.
Ако се добро сећам
беше то велико померање.
Свети обреди даваху благослове
држаху похвалне говоре
обрадовше добит.
Све се одвијало по знамењу пророчанства
невидљивог Пророка
у том давном почетку Историје.
А нама остадоше само наде
које су, истини за вољу,
иако од Вештица учињене лудим,
у предвиђању Будућности наше
откриле необичан дар.
И већ беху спремне
да се покрену. . .
Али се не зна шта да се ради са Срећом.
Планине су изгубиле способност
премештања.
Превод са италијанског Лазар Мацура
